Mr Aleksandra Stanković , Inspektor-prosvjetni savjetnik za informatiku, Repiblički pedagoški zavod Rep. Srpske

Živimo u informacionom dobu u kojem je period zastarijevanja informacija šest mjeseci, a brzina pojave novih informacija je takva da se ukupno lјudsko znanje udvostruči svakih 5 – 8 godina. Obrazovan čovjek danas je onaj koji zna kako i gdje pronaći informacije, kao i kako te informacije na pravi način obraditi i iskoristiti. Kako bismo učenike pripremili za budćnost neophodno je promijeniti proces poučavanja i učenja, odnosno preći sa trdicionalne na savremenu nastavu.

Tradicionalna nastava

U tradicionalnoj nastavi, bez obzira na cilј da učenik bude u centru vaspitanja, dominira frontalni oblik rada sa jednosmjernom komunikacijom nastavnika i učenika. Smanjena je aktivnost učenika, jer nastavnik troši veliki dio vremena na predavanje. Nastavnik je centralna ličnost i on odlučuje o sadržaju predavanja kao i o načinu procjene naučenog. Zbog toga učenik nema mogućnost napredovanja sopstvenim tempom u skladu sa svojim predznanjima i sopstvenim sposobnostima, što loše utiče na njegovu unutrašnju motivaciju.

Činjenica je da u svakom razredu postoji mali broj učenika sa izuzetno dobrim psihofizičkim i perceptivnim sposobnostima, a isto tako i mali broj onih ispod prosječnih sposobnosti, dok je najveći broj prosječnih.

Različite predispozicije i predznanja učenika otežavaju nastavniku da pripremi nastavne sadržaje tako da oni budu prilagođeni svim učenicima, pa se zbog toga najčešće opredjelјuju za nivo složenosti koji odgovara prosječnim učenicima. Takav oblik nastave, najčešće, je dosadan i nezanimlјiv nadprosječnim učenicima, a s druge strane pretežak i nerazumlјiv za ispod prosječne učenike, što znači da ne obezbeđuje mogućnost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadržajem tempom koji odgovara

svakom učeniku. Poseban problem tradicionalne nastave je nedovolјna interakcija između samih učenika i između učenika i nastavnika. Dvosmjerna komunikacija obezbeđuje učenicima bolјe razumijevanje nastavnih sadržaja, a i nastavniku da prilagodi nivo složenosti izlaganja nastavnih sadržaja predznanjima učenika i da realnije vrednuje njihove aktivnosti i znanja. Realno i objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti učenika, kao i samovrednovanje učenika ima veliki značaj za podizanje njihove motivacije, što direktno utiče na njihova interesovanja i aktivnosti.

Upotreba IKT tehnologije u nastavi

Nastavni proces potrebno je mijenjati kako bi se fokus nastave sa nastavnika prebacio na učenika. Jedan od efikasnih načina za prevazilaženje prethodnog problema uvođenje IKT-a u nastavu. Informacione tehnologije (IT) su pojam kojim opisujemo dijelove (hardversku opremu) i programe (softver) koji nam omogućavaju pristupanje, preuzimanje, organizovanje, manipulisanje i predstavlјanje informacija elekronskim putem. Komunikaciona tehnologija (KT) je pojam koji koristimo za opis telekomunikacione opreme pomoću koje možemo slati, primati i tražiti informacije. Konačan cilј upotrebe IKT tehnologija u nastavi jeste prevazilaženje nedostataka tradicionalne nastave.

Upotreba IKT tehnologija omogućavaju potpuno drugačiju organizaciju obrazovno-vaspitnog rada, primjerenu sposobnostima i interesovanjima svakog učenika. Učenici pomoću računara brže usvajaju gradivo i znanja stečena na ovaj način su trajnija. Pored toga unutrašnja motivacija učenika za učenje je veća, a proces ocjenjivanja je daleko objektivniji. Upotreba IKT tehnologija omogućava individualizaciju nastave, pa učenici mogu da napreduju tempom koji im odgovara do njihovog maksimuma. Slabiji učenici, uz pomoć koju dobijaju od nastavnika, razvijaju se samostalno, nezavisno od drugih, oslobođeni su poređenja, a samim tim i frustracije.

Pred računarom su svi učenici potpuno jednaki. Ocjenjivanje upotrebom računara je pravednije, na ocjenu računara učenik se ne žali, ne pokušava da je popravi neprihvatlјivim oblicima ponašanja i svoj neuspjeh ne pripisuje drugome. Nastava pomoću računara omogućava razvijanje memorije, mašte, samostalnosti u učenju, podiže obrazovni nivo, izgrađuje osjetlјivost za probleme, fleksibilnost i nezavisnost u radu. Računar učeniku pruža brzo, efikasno i tačno brojne informacije, ostavlјa mu više vremena za obavlјanje radnji koje će uticati na razvijanje sposobnosti uviđanja, rješavanja problema i stvaralačkog potencijala.

Projekat „Dositej“ u Republici Srpskoj

Imajući u vidu prethodno rečeno Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske u saradnji sa kompanijom „LANACO“ iz Banjaluke pokrenulo je projekat „Dositej“ u osnovnim školama. Cilј projekta jeste da se promoviše interaktivno učenje uz upotrebu IKT-a. Projekat obuhvata:

  • Do sada je kroz dvije faze opremlјeno 125 škola u Republici Srpskoj u kojima su opremlјene elektronske učionice u skladu sa brojem učenika u školama. Svaka učionica opremlјena je sa 25 SMSR-jeva i jednim laptopom za nastavnike. Obezbjeđen je prostor za čuvanje i punjenje računara (ormarići), elektro instalacija, mrežna oprema i infrastruktura. Svaki SMSR je povezan u bežičnu mrežu EskolaX (X je broj učionice, kojoj računar pripada.). Nastavnički računari su na mrežu povezani kablom i mogu se prenositi iz jedne u drugu učionicu. Na svaki računar instaliran je odgovarajući softver:
    • Operativni sistem Windows,
    • Microsoft Office,
    • Antivirus program,
    • Program za upravlјanje e-učionicom koji omogućava slanje i primanje dokumenata i emitovanje i prenos obrazovnog materijala od strane nastavnika sa njegovog računara. Program omogućava nastavniku da u potpunosti kontroliše rad svih učenika u učionici.
  • Obuku za nastavnike – kako bi mogli koristiti elektronske učionice.

Elektronska učionica nije i ne može biti zamjena za klasičnu nastavu, nego samo pomoć u realizaciji nekih nastavnih sadržaja.  Elektronska učionica omogućava izvođenje nastave 1 na 1 u učionici. Svaki učenik i nastavnik imaju svoj laptop i zajednički rade na ostvarivanju cilјeva nastavnog časa.

Šta kažu rezultati istraživanja

Tokom mjeseca januara sprovedeno je istraživanje u 68 osnovnih škola u kojima se realizuje projekat „Dositej“ (ostale škole nisu dostavile izvještaj). Cilј istraživanja je bio utvrđivanje činjeničnog stanja vezanog za planiranje i realizaciju nastave u elektronskim učionicama u osnovnim školama koje su uklјučene u projekat „Dositej“.

Broj nastavnika u školama koji koriste elektronske učionice

U sklopu projekta za sve škole organizovana je obuka za rad u elektronskim učionicama. Svaka škola na obuku je slala određeni broj nastavnika koji nije mogao biti manji od broja elektronskih  učionica kojima je škola opremlјena, tako da svaku učionicu treba da koristi barem jedan nastavnik. Analizom je utvrđeno da je u 15 škola broj nastavnika koji koriste opremu manji od broja elektronskih učionica u školi, iz čega se može izvući zaklјučak da u tim školama sve učionice nisu u upotrebi.

U 30 škola broj nastavnika koji koriste elektronske učionice manji je od  dvostrukog broja elektronskih učionica, ali veći od broja učionica, što znači da je svaka učionica u upotrebi, kao i da neke učionice koriste dva nastavnika. U 8 škola jednu elektronsku učionicu koriste najmanje dva nastavnika, dok u 11 škola jednu elektronsku učionicu koriste najmanje tri nastavnika.

Analiza broja časova realizovanih u elektronskoj učionici

Ukupan broj realizovanih časova u elektronskim učionicama u mjesecu decembru je 1350. Ukupan broj nastavnika koji su nastavu realizovali u mjesecu decembru je 584.

Broj časova na kojima su učenici opremu u sklopu elektronske učionice koristili aktivno/pasivno

Uz aktivno korištenje računarske opreme od strane učenika, realizovano je 697 časova. Dakle, na ovim časovima učenici samostalno aktivno koriste računare. Zatim,  pasivnom upotrebom računara od strane učenika realizovana su 534 časa.  To su časovi u kojima se elektronska oprema koristi uglavnom za Power Point prezentacije, koje učenici posmatraju, a ne izrađuju samostalno. Elektronske učionice u ovom slučaju imaju ulogu projektora.

Takođe, na osnovu grafikona vidimo da za ukupno 119 časova, na osnovu izvještaja koji su škole dostavile, nije moguće utvrditi da li se radi o aktivnom  ili pasivnom radu učenika u elektronskim učionicama.

Kada posmatramo broj časova koje su nastavnici realizovali u elektronskim  učionicama mogu se izdovjiti dvije grupe škola. U 22 škole prosječan broj časova koje su nastavnici realizovali u elektronskim učionicama manji je od 2, dok je u 42 škole taj broj veći ili jednak  2.

Broj nastavnika u razrednoj i predmetnoj nastavi koji koriste elektronske učionice

U mjesecu decembru 584 nastavnika su u realizaciji nastave koristili elektronskuučionicu i to 345 nastavnika predmetne i 239 nastavnika razredne nastave.

Razredna nastava:

Broj nastavnika razredne nastave koji u realizaciji nastave koriste elektronske učionice  prema razredima

Broj nastavnika po razredima

Kada posmatramo razrednu nastavu 17 nastavnika (što je 4,93% od ukupnog broj 345) prvog razreda koristi elektronsku učionicu. Za ostale razrede ovaj broj je znatno veći i iznosi 62 (17,97%) nastavnika drugog razreda, 79 (22.90%) nastavnika trećeg, 105 (30.43%) nastavnika četvrtog i 75 (21.74%) nastavnika petog razreda u svom radu koriste elektronsku učionicu.

U kombinovanim odjelјenjima ovaj broj je znatno manji tako da svega 7 (2,03%) nastavnika koriste elektronsku učionicu. U područnim školama samo devet časova realizovano je upotrebom elektronske učionice.

Upotreba elektronske učionice u razrednoj nastavi po predmetima i  razredima

U realizaciji nastave u prvom razredu elektronska učionica je upotreblјavana u predmetima moja okolina (26 časova) i govor, izražavanje, stvaranje (7 časova).

U drugom razredu elektronska učionica je korištena pri realizaciji nastave srpskog jezika (29 časova), matematike (31 čas), prirode i društva (32 časa), muzičke kulture (1 čas), likovne kulture (8 časova), vjeronauke (1 čas), a uz upotrebu elektronske učionice realizovan je i jedan roditelјski sastanak.

U trećem razredu elektronska učionica je korištena pri realizaciji nastave srpskog jezika (58 časova), matematike (32 časa), prirode i društva (41 čas), likovne kulture (5 časova), englskog jezika (7 časova) i odjelјenske zajednice (4 časa).

U četvrtom razredu elektronska učionica je korištena pri realizaciji nastave srpskog jezika (66 časova), matematike (36 časa), prirode i društva (43 časa), likovne kulture (10 časova), muzičke kulture (4 časa), englskog jezika (5 časova) i odjelјenske zajednice (6 časa).

Kada se posmatra nastava u petom razredu elektronska učionica se koristila u nastavi srpskog jezika (48 časova), matematike (24 časa), poznavanje prirode (53 časa), poznavanje društva (19 časova), likovna kultura (4 časa), odjelјenske zajednice (6 časova), engleskog jezika (8 časova), vjeronauke (2 časa), muzičke kulture (2 časa), Jedan čas maternjeg jezika realizovan je upotrebom elektronske učionice.

Može se dakle zaklјučiti da se nastava svih nastavnih predmeta u razrednoj nastavi može realizovati upotrebom elektronske učionice.

Upotreba elektronske učionice u razrednoj nastavi obzirom na tip časa

Kada posmatramo tip časa u razrednoj nastavi upotrebom elektronske učionice realizovano je 277 časova obrade novih sadržaja i 343 časa utvrđivanja u svim predmetima.

Broj časova koje su nastavnici razredne nastave realizovali u elektronskoj učionici

Dakle, 66 nastavnika realizovalo je jedan čas upotrebom elektronske učionice. Nјih 235 realizovalo je tačno dva časa, 32 nastavnika realizovala su  tri ili četiri časa, 7 nastavnika od pet do deset časova, dok je jedan nastavnik realizovao više od deset časova upotrebom elektronske učionice.

Predmetna nastava

Broj nastavnika koji u realizaciji nastave koriste elektronsku učionicu po predmetima

Kada posmatramo predmetnu nastavu najveći broj nastavnika engleskog jezika njih 40 koristi elektronsku učionicu u realizaciji nastave. Dakle 16.81% od ukupnog broja nastavnika koji u predmetnoj nastavi časove realizuju u elektronskoj učionici su nastavnici engleskog jezika. Slijede nastavnici srpskog jezika 35 (14,71%), matematike 30 (12,61%), informatike 25 (10,5%), biologije 22 (9,24%), geografije 19 (7,98%), istorije 18 (7,56%). Ukupno 49 nastavnika ostalih predmeta ili 20,59% časove realizuju uotrebom elektronske učionice.

Broj časova koji su realizovani u elektronskoj učionici po predmetima

Kada posmatramo po predmetima najveći broj časova biologije je realizovan u elektronskoj učionici – ukupno 116, što je 17,66% od ukupnog broja časova realizovanih u elektronskoj učionici u mjesecu decembru. Nešto manji broj časova informatike 88 (13,39%), matematike 76 (11,57%), engleskog jezika 71 (10,81%), geografije 54 (8,22%), srpskog jezika 53 (8,07%), istorije 48 (7,31%) i fizike 33 (5,02%) je realizovan upotrebom elektronske učionice. Ukupno 105 časova (15,98%) ostalih predmeta je realizovano u elektronskoj učionici. Na 13 časova (1,98%) učenici su učili kako se koristi elektronska učionica. Šest časova dodatne nastave (0,91%) je realizovano u elektronskoj učionicu i to po dva časa engleskog jezika i istorije, te po jedan čas srpskog jezika i geografije. Upotrebom elektronske učionice realizovan je i jedan čas saobraćajne sekcije (0,15%).

Prosječan broj časova po  nastavniku realizovan u elektronskoj učionici

Ukoliko posmatramo prosječan broj časova koje su nastavnici pojedinih predmeta realizovali u elektronskoj učionici moguće ja zapaziti da je taj broj najveći u nastavi biologije – svaki nastavnik koji u nastavi koristi elektronsku učionicu u njoj je projsečno realizovao 5,27 časova.

Približno isti broj časova realizovali su nastavnici informatike 3,26, njemačkog jezika 3,00, tehničkog obrazovanja 3,00 i vjeronauke 3,20.

Nastavnici matematike realizovali su prosječno 2,53 časova u elektronskoj učionici, istorije 2,67, hemije 2,00, geografije 2,84, fizike 2,20, muzičke kulture 2,17.

Nastavnici srpskog jezika, engleskog jezika, likovne kulture i maternjeg jezika realizovali su prosječno manje od 2 časa upotrebom elektronske učionice.

Upotreba elektronske učionice u predmetnoj nastavi obziroma na tip časa

Od ukupno 721 časova koji su u mjesecu decembru realizovani u predmetnoj nastavi 346 časova je obrade i 375 utvrđivanja.

Broj časova koje su nastavnici realizovali u elektronskoj učionici

Kada posmatramo broj časova koje su nastavnici realizovali u elektronskoj učionici možemo primijetiti da je najveći broj nstavnika realizovao 2 časa – ukupno 139 nastavnika. Dalјe, 55 nastavnika u elektronskoj učionici realizovalo je od 2 do 4 časa, njih 36 realizovalo je manje od 2 časa. Od 5 do 10 časova u mjesecu decembru realizovalo je 20 nastavnika, dok su 3 nastavnika u elektronskoj učionici realizovali više od 15 časova.

Zaklјučak

Da bi obrazovni sistem bio uspješan mora da prati savremene trendove. Kako su Informaciono komunikacione tehnologije postale sastavni deo naših života, moraju biti i dio obrazovanja. Upotreba IKT tehnologija u našim školama je još uvijek na početku. Iskustvo je pokazalo da je osnovna prepreka nedovolјna obučenost nastavnika i to je problem koji se mora rješavati.

Obzirom da naši učenici pripadju generaciji  „digitalnih urođenika“  mnogi od njih su spretniji  u digitalnom svijetu od nas nastavnika. To je činjenica. Međutim, posao nastavnika nije  da bude gospodar tehnologije već  on mora da bude gospodar svoje nastave. Nastavnik budućnosti  će svoje  učenike da uči kako se tehnologija koristi etički i efikasno.

Kako bismo omogućili našim učenicima usvajanje vještinama 21. vijeka, moramo  sagledati mogućnosti koje pruža elektronska učionica. Neophodno je uložiti dodatni napor u pripremu i samu realizaciju nastave.

Nastavnicima je neophodno pružiti dodatnu pomoć i podršku. Cjelokupna upotreba IKT u našim školama može biti efikasnija. Nastavnici tvrde da je za njihovo korišćenje IKT veoma bitno kakvi su uslovi u školi. Veoma je bitan i broj računara povezanih na internet. Pored toga što su tehnički uslovi bitni iskustvo pokazuje da nisu najvažniji. Ovo istraživanje pokazalo je da ako grupa nastavnika u jednoj školi uz podršku rukovodstva upotreblјava IKT u velikoj mjeri oni inspirišu ostale zaposlene da povećaju svoju upotrebu IKT.

Učenici i njihovi roditelјi  još uvijek ne zahtijevaju upotrebu IKT u nastavi, ali je za očekivati da se i to promijeni u skoroj budućnosti.

Literatura

[1] Danimir Mandić, Informaciona tehnologija u savremenoj nastavi

[2] Nedelјko Klarić, Primjena savremenih sredstava informacionih tehnologija u obrazovnim procesima

[3] Aničić, Đekić-Loviđ, „Primjena računara u obrazovanju“ preuzeto 13.10.2012 sa

http://www.tfc.kg.ac.rs/tio6/radovi/6%29%20Primena%20informacionih%20tehnologija%20u%20obrazovanju%20i%20vaspitanju/PDF/606%20Obrad%20Anicic.pdf.

[4] Vasilјević Danijela „Učionica nekad i sad“ preuzeto 05.10.2012. sa <http://www.tfc.kg.ac.rs/tio2010/PDF/RADOVI/226%20Vasilijevic%20-%20Ucionice%20nekad%20i%20sad.pdf

[5] Lanako 2012: Lanako, „Dositej – obuka nastavnika i IT administratora“ Banjaluka: Lanako edukacija

[6] Microsoft Corporation, „Vringing a 1-to-1 program to life A handbook for middle school teachers ,   preuzeto 13.10.2012. sa http://epotential.education.vic.gov.au/showcase/1to1_learning/classroom_ideas_primary

Leave a Reply