MSc Snežana Laketa, master profesor tehnike i informatike, prof. razredne nastave
Ivan Šarac, profesor srpskog jezika i književnosti
OŠ Vuk Karadžić, Vlasenica
Apstrakt: U ovom radu autori razmatraju kako upotrebiti e-Učionicu prilikom analize pismenih zadataka.
Ključne reči: pismeni zadaci, e-Učionica.
Abstract: In this paper the authors discuss how to propose the e-classroom in the analysis of written assignments.
Keywords: written assignments, e-Classroom.
Uvod
Svaku pismenu vežbu treba temeljno pregledati i ispraviti. Redovno i savesno pregledanje, ispravljanje i vrednovanje učeničkih sastava ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost. Učenik će se daleko više truditi kada zna da će njegov rad biti pregledan i vrednovan. Svaka pismena vežba i svaki ispravak podstiče i razvija učeničku pismenost i kulturu izražavanja.
1. Ispravka pismenih zadataka
U pismenim sastavima sažeta su sva područja nastave govorne kulture i pismenosti:
- jezičke;
- stilske;
- savladavanje pravopisa;
- pismeni sastavi.
U pismenim sastavima se vidi i darovitost učenika jer je svaki učenički rad njegova kreacija.
Razlikujemo sledeće vidove pismenih sastava: pričanje (učešće, svedočenje, podstaknuto slikom, sa datim početkom, podstaknuto knjigom, filmom); prepričavanje (verno, sažeto, prošireno, reproduktivno, stvaralačko, sa promenom gledišta); opisivanje (po neposrednom posmatranju, po osećanju, uz pomoć mašte, reproduktivno, produktivno, dinamično, statično); izveštavanje (pismo, zapis, podsetnik, vest, članak, izveštaj, reportaža, molbe, žalbe); raspravljanje (dokazivanje i osporavanje teze, kritika, moralno, estetsko vrednovanje).
Pismene sastave poželjno je odmah ispravljati nakon pisanja. Učenici su u početku najviše zainteresovani za rezultate svoga rada, utisci su im još sveži, motivisani su da se o tome još raspravlja, dobro se sećaju svojih misli i rečenica koje su napisali. Njihova aktivnost se još oseća u doživljavanju teme i celog stvaralačkog akta, još su u atmosferi prethodne vežbe, te ovaj entuzijazam treba iskoristiti. U pisanju, ispravljanju i vrednovanju pisanih sastava učenika treba osigurati kontinuitet u svakom poglavlju.U pogledu same tehnike ispravljanja potrebno je pridržavati se ustaljenih znakova za pogreške u pisanju, biti dosledan u njihovoj primeni, sastave jednog odeljenja treba ispravljati bez prekida u radu.To je potrebno iz razloga što se pruža veća mogućnost upoređivanja sastava, njihove vrednosti, da se uočavaju razlike i sličnosti, stranputice, zajedničke i individualne pogreške itd.
Različiti metodičari predlažu slična terminološka objašnjenja za elemente vrednovanja pismenog zadatka. Uporedićemo njihova mišljenja.
Engleski metodičar F. DŽ. Šenel (F. J. Schonell) uzima pri ocenjivanju pisamenog sastava sledeća tri elementa: ideja i rečnik, strukturu i mehaničku stranu. U sastav ideje i rečnika Šenel ubraja: jasnost i povezanost ideja, zanimljivost sadržaja i rečnika. Za strukturu navodi: rečničku strukturu, povezivanje odeljaka (paragrafa) i opšte jedinstvo sastava. U mehaničku stranu ubraja: pravopis, interpunkciju i gramatiku. Za prvi elemenat daje 12, drugi 7 i za treći 6 poena, ukupno 25.
Marko Stevanović je došao do sledećih zaključaka koji se odnose na stvaranje objektivnih kriterijuma za ocenjivanje pismenih sastava učenika u nastavi maternjeg jezika (Stevanović, 1982). Utvrdio je elemente pisanog sastava i za svaki odredio broj bodova, koji se kasnije pretvaraju u ocene, kako sledi:
- Sadržaj 1—20 bodova
- Gramatika i pravopis 1—15 bodova
- Forma: jezik, stil i kompozicija 1—10 bod
- Vanjski izgled sastava 1—5 bodova
Uzeti su u obzir svi važniji elementi sa odgovarajućim brojem bodova. Ove komponente osiguravaju sve aspekte pisanog sastava u određenoj srazmeri.Pomoću bodovne skale sa velikom osetljivošću se može vrednovati svaki sastav. Prilikom vrednovanja sastava moraju se uzimati u obzir sve komponente. Maksimum od 50 bodova za sve komponente dovoljno je veliki da se mogu obuhvatiti sve dobre i loše strane jednog sastava. Na osnovu ovog modela ocenjivači su u situaciji da objektivno ocenjuju svaki pisani sastav.Na ovakav način eliminiše se subjektivnost i ujednačava kriterijum ocjenjivanja pisanih sastava različitih po kvalitetu (Stevanović, 1982: 241). Marko Stevanović je eksperimentalnim putem utvrdio pouzdanost prezentiranog modela, tako da se sa uspehom može primenjivati u školskoj praksi. Posle utvrdjivanja bodova po svim elementima za svaki sastav, prelazi se na pretvaranje bodova (skorova) u ocene, s obzirom na to da je kod nas u upotrebi samo brojčana skala ocena od 1-5.
Metodičar S. Bert (S. Burt) za vrednovanje pisanog sastava uzima u obzir sledeće elemente: mehanički aspekti sastava (rukopis, pravopis, interpunkcija, gramatika, sintaksa), literalne aspekte (kompozicija, tačnost i svojstvenost informacija, rečnika i retoričkih sredstava) i logičke aspekte (opšta organizacija ideja, jedinstvo složenost, veza i sledovanje rečenica i paragrafa i intelektualnu strukturu eseja u celini). Magdalena Jovanović (Jovanović, 1959) navodi dalje, konsultujući američku metodičku literaturu i sledeći model : izbor sadržaja, organizovanje ideja, razrada, retorički efekti, retoričko jedinstvo i rečenička povezanost, evidencija stila, upotreba reči. Sovjetski metodičar S. A Smirov, kako u svome radu navodi M. Jovanović u analizi pisanog sastava uzima u obzir sledeće elemente:
Sadržina sastava 1) slaganje s temom, 2) činjeničko obrazloženje, 3) širina obuhvaćenog pitanja.
Kompozicija 1) koliko spoljna forma odgovara zadatoj temi, 2) srazmera pojedinih delova, 3) zaokrugljenost.
Opšti karakter i pismenost sastava 1) postupnost u izlaganju, 2) slaganje stila sa sadržinom, 3) pravilna konstrukcija rečenice, 4) umešnost i pravilnost citata, 5) bogatsvo rečenica, 6) pravilan pravopis, 7) odsustvo grešaka u interpunkciji, 8) lep spoljni izgled sastava.
Nastavnik treba da vodi stalnu evidenciju o postignućima svakog učenika u pisanom izražavanju.
Miroljub Vučković predlаže sledeće elemente vrednovаnjа pismenog zаdаtkа (Vučković, 1993):
1) sаdržаj (obrаdа teme).
2) stil (kompozicijа — strukturа izrаzа, cjeline, izbor i rаspored grаđe, odnos uvodа i glаvnog dijelа; nаčin izrаžаvаnjа, bitno — nebitno, rаzvoj misli, bogаtstvo izrаzа, dopаdljivost, prenesenа znаčenjа, ljepotа izrаzа, jаsnost).
3) jezik (grаmаtikа i prаvopis).
4) estetski izgled (urednost i rukopis).
Dа bismo formirаli ocenu morаmo sаgledаti svа četiri elementа. Preporukа jeste dа sаdržаj (obrаdа teme) čini jednu polovinu vrednosti pismenog sаstаvа.
2. Problemi ocenjivanja pismenih zadataka
U našoj praksi je prisutno, veoma često subjektivno ocjenjivanje, vrednovanje pisanih sastava, koje ima niz slabosti.Naročito je prisutan tzv.halo-efekat tj. uticaj prethodnih shvatanja i sudova o učeniku. Dosadašnji sistem ocenjivanja ima niz slabosti. On je zasnovan isključivo na brojčanoj skali od pet ocena, što nije dovoljno. Ako jedan sistem ocena ne pravi sa dovoljnom i potrebnom preciznošću razlike izmedju ispitanika, dovodi u pitanje merenja, a time i rezultat dobijen merenjem (Muradbegović, 1960).
Neobjektivnost i nerealnost u ocenjivanju jedna je od najozbiljnijih slabosti dosadašnjeg načina ocenjivanja. Tome je uzrok nedostatak objektivnog mjerila standarda, modela. Ima više metoda za vrednovanje pisanih sastava kao što su: metoda opšteg utiska, analitička metoda, metoda zasnovana na utisku nekolicine, metoda zasnovana na oceni svrhe zadataka (Jovanović, 1959).
Metoda opšteg utiska –ocena se daje na osnovu subjektivnog mišljenja nastavnika o vrednosti svakog pojedinog sastava. Nastavnik polazi od svojih kriterija, o tome šta je važno za dotični sastav.
Metoda zasnovana na utisku nekolicine – jedan pisani zadatak ocenjuje više ispitivača. Ovakav način ocenjivanje može se praktikovati ako ne stalno, a ono povremeno. Na ovaj način medju nastavnicima se ujednačava i kriterijum ocenjivanja.
Metoda zasnovana na oceni svrhe zadataka – polazi od toga koliko je učenik uspeo da pruži pravi odgovor na konkretno pitanje koje je trebalo pisano obraditi.
Analitička metoda – polazi od toga da u sastav jedne ocene ulazi više elemenata. Ova metoda je najprihvatljivija.Ima nekoliko autora koji su razrađivali ovu metodu.
3. Analiza pismenih zadataka iz srpskog jezika u e-Učionici
Preporuka jeste da se u učenikovom sastavu ispravlja svaka greška, bez obzira na vrstu. Međutim, na ocenu neće uticati one učinjene pogreške koje se odnose na nastavno gradivo koje učenik još nije učio. Uz svaku ocenu se piše kraće obrazloženje. Učenik treba krajne disciplinovano da priđe ispravljanju svog sastava. Nastavnik ima obavezu da pregleda i učeničku ispravaku. Učenik će, zbog toga odgovornije prilaziti ovom poslu. U procesu nastavnikovog ispravljanja on će primeniti odredjene (korektorske) znake za pogreške u svim onim slučajevima za koje zna da će učenici na osnovu toga upozorenje sami, ili uz njegovu pomoć, moći dati pravi odgovor. Međutim, u suprotnom, nastavnik će staviti odgovarajaući znak, ali će istovremeno i pravilno napisati dati tekst, odnosno reč ili grupu reči (Stevanović, 1982).
Anаlizа pismenih zаdаtаkа iz srpskog jezikа može se izvršiti upotrebom e-Učionice i korišćenjem progrаmа Mythware. Učenicimа proslediti (uz korišćenje opcije deljenje dokumentа) fotogrаfije pismenih zаdаtаkа sа nаjčešćim greškаmа (stilskim, gramtičko—pravopisnim). Diskutovati zajedno o greškama, mogućim tačnim ispravkama.
Nа Slici 1. prikаzаne su nаjčešće stilske greške. One se u ovom slučаju odnose nа stilsku izražajnost, lepotu, emocije.
Slika 1. Stilske greške
Gramatičko—pravopisne greške se odnose nа greške koje učenici nаprаve usled nedovoljnog poznаvаnjа prаvopisnih i grаmаtičkih prаvilа (Slikа 2).
Slikа 2. Gramatičko-pravopisne greške
Nаkon diskusije o uočenim greškama, učenici imаju zаdаtаk dа u Tаbeli 1. rаzvrstаju ponuđene reči nа prаvilno i neprаvilno nаpisаne reči: najeftiniji, naj jači, Mali Božić, božićni, božićnji, itd, str., ne primeren, nesmotren, slikavati, sirotan, došo, pošao…
Tаbelu nаprаvljenu u Wordu prosleđujemo svim učenicimа. Pregledom monitorа učenikа sа glаvnog serverа proverićemo tаčnost. Zаjedno komentаrišemo uočene nedostаtke (аko ih imа).
Tabela 1. Greške u pismenim zadacima (Rade Lalović, 2013)
| JEZIČKE GREŠKE | |||
| VRSTA GREŠKE | PRAVILNO | NEPRAVILNO | |
|
PRAVOPISNE GREŠKE |
UPOTREBA VELIKOG SLOVA | ||
| INTERPUNKCIJA | |||
| OSTALA PRAVOPISNA PRAVILA | |||
| GRAMATIČKE GREŠKE | FONOLOŠKE GREŠKE | ||
| MORFOLOŠKE | |||
| TVORBENE | |||
| SINTAKSIČKE | |||
| LEKSIČKE | |||
| STILISTIČKE | |||
Zaključak
Upotreba e—Učionice za analizu grešaka u pismenim zadacima jeste konstruktivan način da se individualizovanim pristupom uključi svaki učenik u procenu kvaliteta svoga rada.Mogućnosti su velike, treba ih iskoristiti, kao i motivaciju učenika da uče uz korišćenje savremene elektronske tehnologije.
Literatura:
- Jovanović, Magdalena (1959). O nekim pitanjima učenja pismenosti, Beograd: Zavod za unapredjivanje školstva NR Srbije.
- Lalović, Rade (2013). Nekoliko podsjećanja na vrste grešaka u učeničkim pisanim radovima, Republički pedagoški zavod Republike Srpske, preuzeto 27. 12. 2014. sa sajta http://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lalovic/Strucni%20radovi/GRESKE%20U%20PISANIM%20RADOVIMA.pdf
- Muradbegović, Muhamed (1960): Mogućnost objektivnog merenja — ocenjivanja tehnike čitanja, Pedagogoja, 2, Beograd.
- Stevanović, Marko (1982). Metodički priručnik za nastavu srpskohrvatskog jezika i književnosti u osnovnoj školi, Gornji Milanovac: Dečje novine.
- Vučković, Miroljub (1993). Metodikа nаstаve srpskog jezikа i književnosti, Beogrаd: Zаvod zа udžbenike i nаstаvnа sredstvа.
