Stanadrdi kvaliteta u nastavi – Quality Standards in teaching

By 31. March, 2017Broj 3

Apstrakt: U ovom radu autor razmatra standarde kvaliteta u nastavi. U prvom delu rada acenat je na profesionalnim kompetencijama nastavnika, a u drugom delu su detaljno predstavljeni standardi za pradenje kvaliteta u nastavi.

Ključne reči: profesionalne kompetencije, ISTE standardi.

Abstract: In this paper the author discusses the standards of quality in teaching. In the first part of acenat’s professional competence of teachers, and in the second part are detailed standards for monitoring the quality of teaching. Keywords: professional competence, ISTE standards.

UVOD

Složenost i odgovornost nastavničke profesije i njen značaj za razvoj društva i svakog pojedinca, visoka očekivanja koja svi imamo od obrazovanja, lako se prepoznaju u svakom društvu koje svoj razvoj temelji na kvalitetnom obrazovanju. Iz ove konstatacije proizlazi da je obrazovanje i profesionalni razvoj nastavnika ključno pitanje u svakoj zemlji, bududi da je kvalitet nastavničkog kadra jedan od glavnih faktora koji deluju na nivo obrazovnih postignuda učenika. Kada govorimo o poboljšanju kvaliteta obrazovanja nastavnika, treba pri tome voditi računa da se nikako ne misli samo na njihovo inicijalno visokoškolsko obrazovanje ved je, iz perspektive koncepta celoživotnog učenja, vrlo bitno i njihovo stručno usavršavanje, odnosno trajni profesionalni razvoj. Cilj jeste celoživotno usavršavanje i obnavljanje znanja i veština nastavnika, ali opet u funkciji podsticanja celoživotnog učenja kod svojih učenika.

NASTAVNIČKA PROFESIJA I PROFESIONALNE KOMPETENCIJE

Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju jeste „sveobuhvatan proces koji uključuje stvaranje uslova i razrađenu strategiju na nivou društvene zajednice za planirani i kontinuirani proces stručnog usavršavanja i sopstvenog profesionalnog razvoja. Profesionalni razvoj treba posmatrati kao zahtev od opšteg značaja za profesiju, ali i kao unutrašnju potrebu pojedinaca. Na taj način on postaje deo procesa unapređivanja kvaliteta obrazovno-vaspitne prakse. To je proces kontinuiranog učenja i predstavlja trajnu promenu odnosa prema sopstvenoj obrazovno-vaspitnoj praksi“ (Grandid i Stipid, 2011: 199).

Prema Bjekid (2011), profesionalni razvoj nastavnika odvija se kao kontinuirani proces kroz sledede tri faze: period inicijalnog obrazovanja za profesiju, period pripravništva, period aktivnog samostalnog rada i uključivanja u in-servis programe stručnog usavršavanja. „Profesionalni razvoj nastavnika obuhvata povedavanja nastavnikove svesnosti o tome šta radi, kako to radi i na koji način može svoj rad da unapredi“ (Bjekid i Zlatid, 2006: 472).

Prema Grandid i Stipid (2011), profesionalni razvoj započinje obaveznim obrazovanjem i periodom pripravništva, i ta faza se završava polaganjem ispita za licencu. Na taj način se i zvanično potvrđuje sposobnost nastavnika da može samostalno da obavlja posao.

Slededa faza je stručno usavršavanje, odvija se u skladu sa Pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (Sl. glasnik RS, br.14/2004 i 56/2005 i 13/2012), kojim se određuje da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo i dužnost da se stručno usavršava, a ustanova obavezu da obezbedi ostvarivanje tih prava.

Treda faza je sistem monitoringa i evaluacije. Cilj monitoringa je modifikacija, usavršavanje, unapređivanje prakse na osnovu procene napretka u odnosu na očekivani ishod. Evaluacija predstavlja osnov intervencije, akcije.

„Četvrtu fazu čini napredovanje kroz sticanje zvanja, koje ima za cilj da omogudi i da podršku ličnom profesionalnom razvoju nastavnika, aktivnom učestvovanju u planiranju i ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja, razvijanju stručne samostalnosti i razvijanje i podizanje kvaliteta vaspitno-obrazovnog sistema. Sticanje zvanja u ustanovi mogude je samo putem stručnog usavršavanja i primene naučenog u praksi. Zakonom su propisana četiri zvanja, koja nastavnici mogu, a ne moraju da steknu: pedagoški savetnik, mentor, instruktor i viši pedagoški savetnik ” (Grandid i Stipid, 2011: 200).

Potreba za stalnim stručnim usavršavanjem nastavnika prema Grandid i Stipid (2011), proističe iz :

– Nemogudnosti da se u toku školovanja stekne potpuno i dovoljno obrazovanje i osposobljenost za sve pojedinačne poslove u praksi;

– Novih naučno-tehničkih saznanja;

– Novih saznanja u pedagoškim i psihološkim naukama i metodikama vaspitno-obrazovnog rada koja treba da usvoje svi nastavnici;

– Promena u društvu koje zahtevaju stalno uvođenje novina u programe vaspitno-obrazovnog rada, a time i njihovo usvajanje od strane nastavnika;

– Potrebe za unapređivanjem vaspitno-obrazovnog rada i povedanja njegove ukupne efikasnosti;

– Potrebe nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, kao profesionalaca, za stalnim istraživanjem i razumevanjem sopstvene prakse.

Usavršavanje nastavnika je na našim prostorima često bilo zanemareno i prepušteno entuzijazmu pojedinca, ali od 2002. godine u Republici Srbiji prihvaden je sistemski pristup u organizovanju usavršavanja nastavnika. Profesionalni razvoj nastavnika je stalan proces, koji se ne prekida kada nastavnik završi određeni fakultet, ved se nastavlja i traje tokom svakondenvog rada. Država je obavezna da omogudi uslove da svi nastavnici budu uključeni u proces sistematskog i organizovanog stručnog usavšavanja nastavnika.

„Profesionalne kompetencije su sistemi znanja, veština sposobnosti i motivacionih dispozicija koji obezbeđuju uspešnu realizaciju profesionalnih aktivnosti. Profesionalne kompetencije nastavnika određene su delatnošdu i socijalno – interaktivnim procesom koji vode. Na osnovu toga diferencirane su sledede tri osnovne kategorije profesionalnih kompetencija nastavnika: pedagoške kompetencije; programske kompetencije i komunikacione kompetencije” (Bjekid i Zlatid, 2006: 472).

Vizija celoživotnog učenja i kontinuiranog profesionalnog razvoja zahteva nastavnika koji de znati kritički da razmišlja, koji je osposobljen za refleksiju i evaluaciju, koji zna da potraži ili osigura preduslove za razvoj svakog pojedinačnog učenika, koji podstiče i podržava učenike u procesu učenja, ali i nastavnika koji je spreman i kompetentan da timski radi sa drugim kolegama, saradnicima, roditeljima, partnerima iz drugih organizacija i institucija sa kojima škola sarađuje. To znači da nastavnik gubi neke tradicionalne uloge, prilagođava se novim okolnostima i prihvata neke nove uloge.

Konkretno, od nastavnika se, prema Grandid i Stipid (2011), očekuje:

– Stručnost. To je tradicionalna karakteristika dobrog nastavnika i ona ostaje od esencijalne važnosti. Dobar nastavnik je važan izvor znanja i razumevanja. Način na koji nastavnici stiču znanje treba da se promeni: akcenat treba da bude na permanentnom usavršavanju, a ne na početnom obrazovanju.

– Pedagoške veštine. U okviru opredeljenja za učenje tokom celog života, nastavnici moraju biti kompetentni da prenose široku lepezu veština koje uključuju motivaciju za učenje, kreativnost i kooperaciju, umesto da na prvo mesto stavljaju sposobnost memorisanja činjenica ili uspeha na testiranju.

– Poznavanje tehnologije je nova ključna karakteristika profesionalizma. Najvažnije je razumeti tehnologiju u smislu pedagoškog potencijala, i mogudnosti njene integracije u strategije učenja.

– Organizacijske kompetencije i kolaboracija. Nastavnička profesija se više ne može posmatrati kao individualna kompetencija; ona sve više inkorporira sposobnost funkcionisanja kao deo „organizacije za učenje“.

– Fleksibilnost. Nastavnici moraju prihvatiti da se zahtevi mogu promeniti nekoliko puta u toku njihove profesionalne karijere, i ne interpretirati profesionalnost kao izgovor za otpor promenama.

– Otvorenost je veština koju mnogi nastavnici tek treba da nauče: sposobnost rada sa roditeljima na takav način da on bude komplementaran drugim aspektima profesionalne uloge nastavnika.

Za nastavničku profesiju veoma su bitne kompetencije za celoživotno učenje. U posebnom dokumentu „Memorandum doživotnog učenja“ prema Brankovid (2011), ističe se da su za „cjeloživotno učenje ključne kompetencije: poznavanje informacionih tehnologija, poznavanje stranih jezika, tehnološka kultura, preduzetništvo, socijalne vještine i građansko društvo“ (Brankovid, 2011: 72).

U okviru dokumenta Parlamenta Evropske unije 2006. godine prema Stanojlovid (2010), konkretno je razrađeno osam područja ključnih kompetencija koje se smatraju nužnim za sve članove društva koje počiva na znanju:

1. Komunikacija na maternjem jeziku;
2. Komunikacija na stranom jeziku;
3. Kompetencija u matematici, prirodnim naukama i tehnici;
4. Informatička kompetencija;
5. Znati kako učiti;
6. Interepersonalna, interkulturalna, društvena i građanska kompetencija;
7. Preduzetnost i inovativnost;
8. Kulturološko izražavanje.

STANDARDI KVALITETA U NASTAVI
Pored kvalitetnog nastavnika, za uspešnu nastavu neophodno je obezbediti i kvalitatetan nastavni sadržaj. Obrazovni standardi uz pomodu kojih možemo proceniti kvalitet znanja iz IKT–a nazivaju se ISST–a standardi. Međunarodno udruženje za primjenu tehnologije u obrazovnim standardima (ISTE) jeste profesionalna organizacija posvedena obezbeđivanju usluga sa ciljem usavršavanja nastave i učenja pomodu efikasne primene tehnologije u nastavi kao i u obrazovanju nastavnika. Akcenat jeste na tehnologiji opismenjavanja učenika u ključnim tačkama njihovog obrazovanja. ISTE profili IT pismenosti obezbeđuju standarde za nivo znanja i vještina koje učenici treba da postignu za određenu ocenu.
Kompetentan nastavnik u okviru standarda korišdenja IKT prema Bjekid (2011), treba da zna osnovne pojmove o računaru, lično i profesionalno koristi IKT, primenjuje tehnologije u nastavi u skladu da etičkim i humanim principima, koristi tehnologiju radi istraživanja integrišudi različite medije. E-kompetencije su sinteza didaktičkih, tehničkih, personalnih i organizacionih komponenti potrebnih za uspešno oblikovanje i realizaciju E-obrazovanja i E-nastave.

ISTE ima oformljene standarde u šest kategorija koji se nalaze na slededoj internet stranici: http://cnets.iste.org/students/s_profiles.html, a razvrstani su u šest grupa:

1. Osnovne operacije i koncepti;
2. Socijalni, etički i medjuljudski aspekt;
3. Tehološki produktivne alatke;
4. Alatke za IT komunikaciju;
5. Alatke za istraživanje;
6. Alatke za rješavanje i donošenje IT odluka.

PROFILI ZA TEHNIČKI PISMENE UČENIKE

U ovom radu akcenat je stavljen na pradenje standarda za procenu tehničke pismenosti učenika. Izdvojili smo profil pismenosti niova 1–9, razvrstanog u tri kategorije.

NIVO 1-3
Svi učenici bi trebalo da imaju mogudnost za demonstraciju slededih pokazatelja. Pre nego što završe nivo, učenici de modi:

1. Upotrebljavati ulazne uređaje (npr. miš, tastatura, daljinski upravljač) i izlazne uređaje (npr. monitor, štampač) kako bi uspešno radili sa računarima i ostalim tehnikama. (1)
2. Koristiti različite medije i tehničke izvore u direktnim i nezavisnim aktivnostima pri učenju. (1, 3)
3. Komunicirati o tehnologiji koristedi odgovarajudu razvojnu i ispravnu terminologiju. (1)
4. Koristiti odgovarajude multimedijske izvore (interaktivne knjige, obrazovni softver, osnovne multimedijske enciklopedije) kako bi unapredili učenje. (1)
5. Raditi zajednički sa vršnjacima, članovima porodice i ostalima dok rade u učionici. (2)
6. Pokazati pozitivan socijalni i etički odnos u upotrebi tehnologije. (2)
7. Odgovorno koristiti tehničke sisteme i softvere. (2)
8. Izrađivati odgovarajude razvojne multimedijalne produkte uz pomod nastavnika, članova porodice i drugih učenika. (3)
9. Koristiti tehnička sredstva (slagalice, logičke programe, alatke za pisanje, digitalne kamere, alatke za crtanje) za rešavanje problema, komunikaciju i izražavanje mišljenja, ideja i priča. (3, 4, 5, 6)
10. Sakupljati informacije i komunicirati sa ostalima pomodu telekomunikacija, uz pomod nastavnika, članova porodice ili drugih učenika. (4)

Ono što možemo primetiti posmatrajudi standarde koji su predviđeni za dati nivo1–3 jeste da dominiraju stnadardi niovoa 1, 2, 3, ali pored njih standard 9. i 10. sadrže i standarde iz viših nivoa (4, 5, 6).

NIVO 4-6
Svi učenici treba da imaju mogudnost da pokažu sledede radnje. Pre završetka nivoa 5 učenici de modi:

1. Da koriste efektivno i efikasno tastaturu i ostale uobičajene ulazne i izlazne uređaje uključujudi i prilagodljive uređaje ukoliko je to potrebno. (1)
2. Da diskutuju o čestoj upotrebi tehnologije u svakodnevnom životu kao i o prednostima i nedostacima u samoj primeni. (1, 2)
3. Da diskutuju o osnovnim pitanjima povezanim sa odgovornom upotrebom tehnologije i informacijama, kao i da prihvate ličnu odgovornost pri nepravilnoj upotrebi iste. (2)
4. Da koriste osnovne ciljeve odgovarajudih alatki kako bi poboljšali, sopstvenu produktivnost, koriguju nedostatak veštine i olakšaju učenje nastavnog plana. (3)
5. Da koriste alatke (multimedija, pouzdane prezentacijske web alatke, digitalne kamere, skenere) u ličnom i zajedničkom pisanju, komuniciranju, kao i da objavljuju svoje aktivnosti javnosti unutar i van učionice. (3, 4)
6. Da efikasno i efektivno koriste telekomunikacije kako bi došli do teško dostupnih informacija, da komuniciraju sa ostalima kako bi održali direktno i nezavisno učenje kao i da steknu pojam o svojim ličnim interesima. (4)
7. Da koriste telekomunikacije i online izvore (email, online rasprave, web okruženje) kako bi učestvovali u zajedničkim aktivnostima pri rešavanju problema sve sa ciljem da se razvojna rešenja i rezultati prikažu javnosti unutar i van učionice. (4, 5)
8. Da koriste tehničke izvore (kalkulatore, aparate za prikupljanje podataka, videa, obrazovni softver) pri rešavanju problema, samoedukovanja, kao i kod proširenja znanja. (5, 6)
9. Odrede kada je tehnologija korisna i da izaberu odgovarajudi alatke i sredstvakako bi označili mnoštvo zadataka i problema. (5, 6)
10. Proceniti tačnost, relevantnost, pogodnost, razumljivost i pristrasnost elektronskih izvora informacija. (6)

Za ovoj nivo uočljivo je da su ravnomerno zastupljeni standardi od početnog nivoa do nivoa 6, što je i logično, jer se znanje proširuje i nadovezuje na postavljeni osnovni sistem pojmova.

NIVO 7-9
Svi učenici treba da imaju mogudnost da pokažu sledede radnje. Pre završetka nivoa 6-8 učenici de modi:
1. Da primenjuju planove u identifikaciji i rešavanju uobičajenih hardverskih i softverskih problema. (1)
2. Da pokažu znanje kod tekudih promena u informacionim tehnologijama, i kako da iskoriste te promene na radnom mestu i u društvu. (2)
3. Da se legalno i etički odnose pri upotrebi informacija i tehnologije i da razmatraju posledice pogrešne upotrebe. (2)
4. Da koriste specifične alatke, softvere i simulacije (npr. sondiranje okoline, grafički kalkulator, istraživanje okruženja, veb alatke) kako bi unapredili znanja i istraživanja. (3, 5)
5. Da primenjuju produktivne multimedijalne alatke kako bi u velikoj meri poboljšali sopstvenu sposobnost, zajedničku saradnju i učenje kroz nastavu. (3, 6)
6. Da kreiraju, razvijaju, objavljuju i prikazuju svoj rad (veb strane, video lente) javnosti unutar i van učionice pomodu tehničkih sredstava koja prikazuju i odgovaraju nastavnim konceptima. (4, 5, 6)
7. Da sarađuju sa vršnjacima, stručnjacima i ostalima pomodu telekomunikacija, odgovarajudim alatkama kod istraživanja nastavnih problema povezanim sa informacijama, kao i da prikažu rešenja i radove pred javnosdu unutar i van učionice. (4, 5)
8. Da izaberu i upotrebe odgovarajude alatke i tehnička sredstva sa ciljem da izvrše i reše probleme. (5, 6)
9. Da pokažu razumevanje osnovnih koncepta hardvera, softvera i njihovu povezanost i praktičnu primjenu sa učenjem i rešavanjem problema. (1, 6)
10. Da istražuju i procene tačnost, relevantnost, pogodnost, razumljivost i pristrasnost elektronskih informacijskih izvora koji se odnose na probleme u realnom životu. (2, 5, 6)

I ovde je jasno uočljivo da se standardi preplidu od najnižeg do najvišeg nivoa. Znači, dobro postavljeni temelji u početnom usvajanju pojmova jeste preduslov za uspešnim ovladavanjem znanja i umenja iz oblasti primene informacionih tehnologija.

ZAKLJUČAK
Kvalitet nastavničkog kadra jeste jedan od ključnih faktora kvaliteta učeničkog znanja. Kompetencije nastavnika su nešto što je sve popularnije. S druge strane, imamo jasno postavljene standarde nivoa učeničke psimenosti. Cilj jeste celoživotno usavršavanje i obnavljanje znanja i veština nastavnika, ali opet u funkciji podsticanja celoživotnog učenja kod svojih učenika.

LITERATURA

1. Bjekid, D. (2011). Kompetencije i uloge nastavnika u tradicionalnoj i elektronski podržanoj nastavi preuzeto 22. jula 2012, iz Nastava u tradicionalnom i e-obrazovanju, sa stranice http://e-lab.tfc.kg.ac.rs/moodle/mod/book/view.php?id=10587&chapterid=3772 .
2. Bjekid, D. i Zlatid, L. (2006). Komunikaciona kompetencija nastavnika tehnike, Zbornik radova Tehničkog fakulteta u Čačku, 471–478.
3. Brankovid, D. (2011). Definisanje kompetencija nastavnika razredno-predmetne nastave, Nova škola, 8, 67–81.
4. Grandid, R. i Stipid, M. (2011). Profesionalni razvoj nastavnika – put do kvalitetnog obrazovanja, Pedagoška stvarnost, 57(3–4), 198–209.

Leave a Reply