Primena multimedijalne nastave u nastavi srpskog jezika

By 15. March, 2017Broj 7

Jovanka Vlačić i Snežana Laketa

Vuk Karadžić, Vlasenica

Rezime: U prvom delu rada definisani su pojmovi kompetencije nastavnika za primenu multimedijalne nastave. Drugi deo se odnosi na primere primene multimedijalne nastave u nastavi srpskog jezika.

Klјučne reči: multimedijalna nastava, srpski jezik.

Uvod

Treba ići u korak s vremenom… Kako? Onako da i deci i predavačima bude zanimlјivo, da se probudi interesovanje za rad i da se stvori topla radna atmosfera koja će obema stranama pružiti uživanje u radu.

  1. Integracija tehnologije u nastavi

Integrisati tehnologiju u nastavu nije lako, ali nije ni nemoguće. Potrebno je mnogo iskustva, ali i želјe da se adaptiramo u tekovine novog doba. Cilј predavača jeste naučiti pre svega učenike da  uče.

Današnje vreme ne trpi greške u koracima. Nastavnik mora biti sposoban da ide u korak s vremenom. Multimedijalna nastava je zaživela u našem obrazovanju. Primenjiva je u svim sferama života i rada.

Kao i sve drugo i ovo ima svoje pozitivne i negativne strane. Cilј jeste iskoristiti pozitivno, a smanjiti u što većoj meri negativno.

Potrebno je prići učeniku. Mora zaživeti obostrana saradnja bez straha. Jedan od dobrih primera jeste kreiranje mapa uma. Mape uma učenici treba da se koriste na kreativne načine tamo gde su primenjive, a primenjive su skoro u svim oblastima. Najefektnije se pokazala na časovima ponavlјanja gradiva što dokazuju rezultati. Na primer: na časovima  lektire, beleške na času učenicima preglednije u vidu mapa uma; pismena analiza određenih nastavnih jedinica može se dati takođe u vidu mape uma.

Elektronsko učenje je novi vid učenja koje prati ovo vreme, ali koje u sebi može utkati i sve druge vrste učenja. Biće potrebno još mnogo vremena za njegovu primenu u nekim oblastima školovanja, ali ga ne treba suzbijati nigde, a posebno tamo gde se pokazuje kao veoma efikasno.

Pošto je internet sila koja se ne može suzbiti, mi, kao predavači možemo je preusmeriti u pozitivne svrhe. Kako? Internet – bez praktične primene jeste lažno prividno znanje. Praktična primena pruža opiplјive rezultate jer učenik za određenu informaciju treba da da adekvatan primer. Ovakav način upotrebe interneta pokazuje veliki broj prednosti i olakšica, te je i svrsishodno.

Kroz upotrebu informacione tehnologije u nastavi učenike možemo privoleti da primenjuju prezentacije, da fokus svog interesovanja obogate dostupnim materijalima, da lakše i brže utvrđuju usvojeno znanje, da kreativnije utvrđuju uvežbavaju i ilustruju određene oblasti koje su im neophodne za učenje.

      2. Kontinuirano učenje i profesionalni razvoj nastavnika

Nastavnik multimedijalnoj nastavi prilazi kritički. Veoma je važno da uvidi i da kritički osvrt kako pozitivnih tako i negativnih strana primene multimedija u nastavi. Na ovaj način predavači će imati uvid u kvalitet onoga što rade, ali će istovremeno i pratiti skalu profesionalnog razvoja  nastavnika kako bi mogli ocenjivati rezultate onoga za šta se zalažu.

Učenje je proces koji traje čitavog života i tako učenici treba da ga posmatraju. Nastavnik je taj koji će učeniku približiti načine na koje želi s njima da radi, ali ujedno i pomiriti stare načine učenja s novim. Neophodno je raditi u kontinuitetu i isticati značaj celoživotno učenje.

Nastavnici treba da budu spremni na neprekidno učenje kako bi mogli kontinuirano da prate nastavu i sve one savremene inovacije koje se propisuju. Na ovaj način će se uskladiti nastavni rad i moderne pedagoške teorije kako bismo zadovolјili nove društvene potrebe.

Nastavnik treba da redovno prati sve inovacije koje su propisane, a posebno one koje su vezane za njegovu struku, ali takođe i da bude spreman na vezanje svoje oblasti sa drugim oblastima.

Nastavnik treba da bude spreman na pozitivnu, ali i na negativnu kritiku kako bi uvek bio spreman na saradnju s kolegama i na taj način olakšao rad i sebi i kolegama i učenicima. Uvek treba da ističe nove ideje, da ih deli sa kolegama i da u svim oblastima zaživi upotreba multimedija u nastavi.

Nastavnik treba da bude kreativan, da svoju kreativnost koristi kao elemenat za unapređenje nastave i u svrhu novih dostignuća i kvalitetnijeg učenja.

     3. Kompetentnost nastavnika u multimedijalnoj nastavi

Digitalna kompetencija nastavnika (slika 1) jeste ”osposoblјenost za kritičku upotrebu informacijsko-komunikacijske tehnologije u procesu pripremanja i izvođenja nastave“ (Stanojlović, 2014: 42). Nastavnik koji je digitalno kompetentan treba da upotreblјava računar za: traženje, čuvanje, procenjivanje, organizovanje, razmenu informacija putem Interneta, ali on takođe treba da stvara, organizuje i prezentuje informacije.

Slika 1. Digitalna kompetencija nastavnika (Stanojlović, 2014: 43 )

Digitalnu kompetenciju nastavnika čini znanje, veštine i stavovi. Pod znanjem se podrazumeva da nastavnik poznaje određene programe i alate, da razume značaj IKT-a, da poznaje principe upotrebe IKT-a. Digitalne veštine se odnose na korišćenje interneta, na korišćenju IKT-a, upravlјanje informacijama. Pošto većina nastavnika danas poseduje znanje i veštine, stavovi su nešto na čemu treba insistirati. Pod stavovima ovde podrazumevamo da je nastavnik zainteresovan za korišćenje IKT-a, ali i da zna kritički procenjivati digitalne materijale kao i da poštuje principe upotrebe IKT-a. Nastavnik mora da ima razvijenu svest o potrebi primene IKT-a.

     4. Primena multimedijalne nastave u nastavi srpskog jezika

Multimedijalna nastava može se primenjivati u svim oblastima nastave srpskog jezika i književnosti:

  1. a) u gramatici,
  2. b) u književnosti,
  3. v) u jezičkoj kulturi.

Najlakše je primeniti multimedije u nastavi gramatike. Jezik je zatvoren sistem i on traži faktografska znanja pa prema tome lako možemo napraviti pitanja na koja se precizno može odgovoriti.  Ovako uz pomoć testa znanja u elektronskom obliku  (slika 2) za manje vremena možemo proveriti nivo znanja učenika. Ono što je prednost elektronskog testiranja jeste brza povratna informacija što učenike dodatno motiviše. Jedino negativno jeste što učenici ne vežbaju pisanje (ručno) ukoliko se jedino primenjuje ovakav vid nastave.

Slika 2. Primer e-testa iz pravopisa

Književnost je široka oblast koja se temelјi na nadgradnji književnog dela koju treba da ima svaki učenik. Međutim, postoje i podaci u književnosti koji su precizni i jasni i koje takođe lako i brzo možemo proveriti pomoću testova u elektronskom obliku.  Jedna od najvećih prednosti primena multimedija u nastavi književnosti je to što deca mogu doći do podataka koji im nisu dostupni u nekom drugom obliku. Na primer, ukoliko živimo u maloj nerazvijenoj sredini nemamo mogućnost ili nisu nam dostupne sve knjige koje jedan učenik treba da pročita. Tu nastupa primena elektronskih izvora. Nastavnik u određenom delu časa može učenicima nakon ili u toku, ili pre obrade nekog književnog dela, pustiti adekvatan video interpretaciju tog istog dela.

Jezička kultura je takođe izuzetno široka oblast srpskog jezika. Ona je veoma pogodna za primenu multimedijalne nastave. Na primer, učenicima se uvek može pustiti adekvatan snimak, emisija, insert… iz pravopisa, iz određenog stila pisanja… Odlična radio emisija koju preporučujemo jeste Srpski na srpskom koju možemo pronaći na sajtu RTS-a (slika 3). Takođe, postoje brojna osetlјiva mesta jezika koja aktivno treba pratiti i koju deca teže usvajaju upravo zbog toga što u svom okruženju stalno slušaju nepravilan govor. Na ovaj način slikovito im možemo dočarati kako da se izbore sa brojnim nepravilnostima koje kvare govor.

Slika 3. Radio emisija Srpski na srpskom

Brojni su primeri stručnjaka iz određenih oblasti koji se bore sa nepismenošću tako što informacionoj tehnologiji već daju mesta u svojim predavanjima kao što je Velјko Brborić osavremenio i učinio zanimlјivijom suvoparnu nastavu pravopisa. Pronalazeći i fotografišući (slika 4) primere nepismenosti u našem okruženju i aktiviranjem studenata da isto rade, pokrenuo je jednu akciju doprinosa opismenjavanju društva.

Slika 4. Primer mešanja latinice i ćirilice (preuzeto sa sajta RTS-a)

Zaklјučak

Multimedijalna nastava je otvorena za sve vrste kreativnosti i na taj način je veoma zanimlјiva učenicima. Na brojnim primerima smo pokazali da je ona jedan od načina kako uspešnije da se dođe do određenog cilјa u obrazovanju.

Literatura:

  1. Stanojlović, Slobodan (2014). Multimedijalna nastava. Laktaši: Grafomark.

RTShttp://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/1260904/Kopam+bunareve+%C5%A1irom+Srbije.html, preuzeto 19. 12. 2015.

RTS http://www.rts.rs/page/radio/ci.html preuzeto 19. 12. 2015.

Leave a Reply